Автор Тема: Вработување  (Прочитано 781615 пати)

Отсутен Banzai

  • Blitzqueen
  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 10000
Одг: Вработување
« Одговори #885 на: 13 Декември 2013, 10:01:27 am »
Последниот пасус кажува се, и мислам дека реално ја отсликува главната разлика :)
За вкусовите не се дискутира, по нив се плука.

Отсутен Igor

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 9498
Одг: Вработување
« Одговори #886 на: 13 Декември 2013, 10:10:34 am »
Тачно.

Во двата случаи ринташ како вол, само таму плус пари зимаш за ринтањето. Замисли! :)

Отсутен velestrumf

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 20888
Одг: Вработување
« Одговори #887 на: 13 Декември 2013, 10:25:11 am »
Не е само у ринтањето проблемот.

У странство ќе ринташ, ама имаш шанси да направиш нешто. Треба да знаеш да ги искористиш. Тука ќе ринташ без поента, а згора на тоа уште те дотепуваат секојдневни говнарии, нелогичности и рандом идиотизми. Или кратко кажано, се нервираш за живи глупости. Е тоа го немаш у странство. Барем не до овој степен како што е тука. А нервите со пари не се купуваат.
The numbers thing, the how-fast-can-we-drag-race-a-bunch-of-cars, is the realm of people who think more is better, not better is better. - Matt Hardigree, Jalopnik.

Отсутен onak

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 15993
  • сељаторе ин ил селандроре!!
    • КАНО еко системи
Одг: Вработување
« Одговори #888 на: 13 Декември 2013, 10:47:13 am »
и никој не прашува зашто се вратив, кога се тоа како заклучок води дека е животот подобар таму од тука.

веројатно истите тие скептици, мислат дека сум глупак или неспособен да успеам таму...
www.kano.com.mk
www.parno.com.mk
www.kanosistemi.com.mk
www.evtinogreenje.com.mk
https://www.facebook.com/kano.eko.sistemi
кликни на било кој, нема да утнеш, сите водат на исто место, во исто време

Отсутен Banzai

  • Blitzqueen
  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 10000
Одг: Вработување
« Одговори #889 на: 13 Декември 2013, 10:52:59 am »
Ако не ти е проблем и ако сакаш слободно напиши зашто си се вратил?

Јас не мислам дека е лесно, особено на почеток првите неколку години.

И според мене најбитна разлика е дали ќе отидеш после завршување на образованието или факултет ќе завршиш таму па ќе си продужиш со живот. Втората опција, според мене, е полесна и поедноставна.

Јас имав опција да се запишам на факултет надвор, во Италија се мислев, ама одбрав да останам тука.
За вкусовите не се дискутира, по нив се плука.

Отсутен Chlink

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 8540
  • alfa 156 1.8 t.s & alfa 159 2.4 jtdm
Одг:
« Одговори #890 на: 13 Декември 2013, 11:04:38 am »
Пиши Онак. И мене ме интересира.

Отсутен Cuore Sportivo

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 17676
  • Alfa155 & AlfaGT
Одг: Вработување
« Одговори #891 на: 13 Декември 2013, 11:55:31 am »
Пиша пред некоја година, носталгија и потреба да биде ебан у здрав мозок ..



Отсутен onak

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 15993
  • сељаторе ин ил селандроре!!
    • КАНО еко системи
Одг: Вработување
« Одговори #892 на: 13 Декември 2013, 12:10:29 pm »
некои работи не се купуваат со пари.
-носталгија кон дома
-рамноправност
-дружба со пријатели
-опуштеност.


за првото можам да го пребродам (така барем мислев), иако е многу тешко. не е проблем. за третото и четвртото ке се најде замена и таму, можеби не иста но нешто слично има. е второто. второто е проблем. иако тоа е емигрантска земја, т.е. земја која поседува и издала 5 пати повеке пасоши одошто има население (баш така), рамноправноста е на ниско ниво. истото е и во австралија. се додека не добиеш пасош нивни, ти си граќанин од втор ред. не го компарирајте сега со ова тука кај нас... ова кај нас кој е граќанин од прв а кој од втор, е друга тема и нема врска со тоа таму.

после поминатиот период, иако релативно брзо се снајдов, дојде моментот кога ми препукна од се. толку посакуваното “странство“ и нов живот ми излегоа на нос. сите се љубезни кон тебе, но тоа е вештачко. сите се насмеани, ама на сила. вистината е голема депресија, дека те гледаат т.е. се опонашаат премеа тебе како измеќар, зашто си ти таму со раб. виза.

значи ми препукна. се што имав купено, огласив на интернет. за неполни 20 дена се распродадов.. намештај, апарати, уреди, покуќнина, возила (едно ми остана и ден денес стои таму, го гледам на google earth)... отидов и закаѓав авионски карти, собрав парите и се прибрав тука назад, дома, ги потрошив парите до последен динар во лични добра тука, т.е. си ги набавив оние работи што цел живот ми фалеле, и со тоа официјално се запишав во книгата на печалбари-гастербајтери, вратени дома.

е сега... јас сам себеси си викам вол. во пракса ја осетив старата српска изрека, што је јужније то је тужније. во еден момент се покајав што се вратив. неможев да си поверувам колку сме назад во однос на другите... но надвладеа чуството за патриотизам и љубов кон земјата сопствена. плус на кантар ги ставив и следниве работи:

-децата таму немаат никаква дружба и разонода. ама никаква. единствено нешто како разонода им е компјутерот.
-дружбата таму и на машко и на женско во пост тинејџ години се сведува да се излезе во град во петок и сабота и да се изопијат како магариња. така си ја лечат депресијата.
-нема таму кооперација. нема таму локално маалско дружење. нема таму “во кафанчето зад зграда“... нема таму многу работи што тука ги има... секако и тука нема мноогу работи што таму ги има, но според мене и мојот избор на вредности, тука животот е МНОГУ ПОДОБАР од тој таму. само да имаме малку повеке финансии, да може и на тоа поле да се опуштиме, тогаш кај ке ни биде крајот. но јас сум оптимист, ваљда ке се реши и тоа во брзо време...

ако ме прашате дали би идел пак... да, би идел, но на шетање, а не на преселување, иако на многу луге тука им советувам да фата џенем од државава за да видат живот. но пред се, тоа е за да ја осетат разликата. има уште една стара поговорка која вели вака: многу работи не ги вреднуваме, не ги цениме и не ги перцепцираме се додека не ги изгубиме, тогаш ке ја дознаеме нивната права вредност и колку многу коштаат и тешко се добиваат. јас, сеуште имам валидна виза и документи и за нов зеланд и за уса. за уса ми важи уште 5,5 години гледано од сега. за нов зеланд ми истекува 7-ми месец следнава година.

а од америка се откажав уште 3-тиот ден кога стапнав таму.... тоа па тоа па... неможам да го опишам со зборови. дива лига, раскол на сите страни... на филмови и телевизиски шоуа, се прикажува луксузот и јаките неонски светла на лас вегас, чикаго или мичиген. реалноста е друга. многу поинаква. единствено вистинито е за редот и урбанизацијата што го гледаме, другото е кур се тресе во ладна вода.

нов зеланд...
ми фалат прошетките поред океан, тоа тука не го доживуваш. ми фали чистота на воздухот и водата. ми фали едноставноста на секојдневието. ми фали спориот живот наспроти динамичниот тука. ми фали здравиот живот. поради тие причини престанав да гледам слики од таму, зашто само заради тие неколку моменти почнувам да размислувам дали да се вратам, овој пат таму. ке се стрпам уште 7 месеци, кога ке ми истечат документите, тогаш веке знам дека ке нема идење. тогаш веројатно ке се поздравам онака цврсто и машки со самиот себеси дека тоа е тоа и како и досега така и одсега ке грабам и целам во животот машки, машки и цврсто, но тука, во мојата матична држава, која што ме исшколувала и инвестирала во мене...

уффф... немам појма дали некој воопшто ке прочита олкав текст... ама ете, тоа е тоа...
Пиша пред некоја година, носталгија и потреба да биде ебан у здрав мозок ..

на крајот се сведува на тоа...
www.kano.com.mk
www.parno.com.mk
www.kanosistemi.com.mk
www.evtinogreenje.com.mk
https://www.facebook.com/kano.eko.sistemi
кликни на било кој, нема да утнеш, сите водат на исто место, во исто време

Отсутен Banzai

  • Blitzqueen
  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 10000
Одг: Вработување
« Одговори #893 на: 13 Декември 2013, 12:24:30 pm »
Јас од слични причини не отидов надвор да студирам, а после и да живеам.

Како средношколец решив дека повеќе ми значат пријателите, семејството, начинот на живот и релативната топлина на народот, наспрем финансиите, среденост на државата и многу по нормално функционирање на сите нивоа.

Не се каам за одлуката, и скоро никогаш не размислувам шта би било кад би било :)

Пак повторувам, ако отиде некој да студира во странство, мислам дека многу полесно ќе му биде останувањето во државата за стално. Додека студира ќе се навикне на начинот на живот, ќе создаде некој круг на пријатели/познаници, ќе го преброди периодот на носталгија итн.
За вкусовите не се дискутира, по нив се плука.

Отсутен Deni

  • Photo & Light
  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 55239
  • Махер
Одг: Вработување
« Одговори #894 на: 13 Декември 2013, 14:15:40 pm »
Тачно.

Во двата случаи ринташ како вол, само таму плус пари зимаш за ринтањето. Замисли! :)
Не пари, туку најмалку 4-5 ПАТИ поголема куповна моќ.
http://www.plusinfo.mk/vest/118754/Makedonija-treta-najsiromashna-zemja-vo-Evropa

Отсутен NeVeNR

  • Јуниор
  • **
  • Пораки: 983
Одг: Вработување
« Одговори #895 на: 13 Декември 2013, 14:36:15 pm »
Неколку мои аргументи за предност за живеење и работење во странство:
1) И во Македонија ринташ (освен ако не си во некоја джавна институција) само за многу помалку пари, да не зборам дека многу наши големи фирми знаат да кратат од здравствено (да не плаќаат или пак да те пишат како инвалид за да им бидеш дупло помал трошок) Исто и многу државни институции монетално не плаќаат здравствено за своите вработени (за МВР зна сигурно) и кога ќе дојде за недај боже да ти треба некоја здравствена услуга ќе се крстиш.
2)Куповна моќ. Мислам што е тоа куповна моќ во Р.М. Како прво кај нас цените се за 20 посто поголеми за многу производи во однос на Западна Европа. Зејтин, млеко,пиво,сувомеснати производи, брашно, шеќер, сокови.... за електрични апарати да не збориме. Ние ги плаќаме најскапо. Од друга страна прашањето е што ќе добиеш кога ќе го платиш ''истиот'' производ кај нас. Сите знаеме дека не се исти за нашиот и за белгискиот пазар еве да кажеме.
3)50 посто од младината е невработена и во иднина се знае како ќе се одвиваат настаните (Бугарско сценарио на масивно иселување)
4)Мора да имаш партиска книшка за да барем малце напредуваш професионално и да стекнеш корисни ''пријатели''
5)Моментално животот кај нас е сведен на импровизација, за да функционираш мораш нон стоп да импровизираш, да се снаоѓаш, да се трудиш да заобиколуваш одредени процедури. На кого му смета импровизациата (како на мене) тешко ќе се снајде во овој лавиринт.
Зини да ти кажу.

Отсутен DENDE - ARTEONED

  • Сениор
  • ****
  • Пораки: 5750
  • Formerly Lancered recently Arteoned!
    • http://forum.carclub.mk/index.php/topic,101.0.html
Одг: Вработување
« Одговори #896 на: 13 Декември 2013, 16:06:55 pm »
некои работи не се купуваат со пари.
-носталгија кон дома
-рамноправност
-дружба со пријатели
-опуштеност.


за првото можам да го пребродам (така барем мислев), иако е многу тешко. не е проблем. за третото и четвртото ке се најде замена и таму, можеби не иста но нешто слично има. е второто. второто е проблем. иако тоа е емигрантска земја, т.е. земја која поседува и издала 5 пати повеке пасоши одошто има население (баш така), рамноправноста е на ниско ниво. истото е и во австралија. се додека не добиеш пасош нивни, ти си граќанин од втор ред. не го компарирајте сега со ова тука кај нас... ова кај нас кој е граќанин од прв а кој од втор, е друга тема и нема врска со тоа таму.

после поминатиот период, иако релативно брзо се снајдов, дојде моментот кога ми препукна од се. толку посакуваното “странство“ и нов живот ми излегоа на нос. сите се љубезни кон тебе, но тоа е вештачко. сите се насмеани, ама на сила. вистината е голема депресија, дека те гледаат т.е. се опонашаат премеа тебе како измеќар, зашто си ти таму со раб. виза.

значи ми препукна. се што имав купено, огласив на интернет. за неполни 20 дена се распродадов.. намештај, апарати, уреди, покуќнина, возила (едно ми остана и ден денес стои таму, го гледам на google earth)... отидов и закаѓав авионски карти, собрав парите и се прибрав тука назад, дома, ги потрошив парите до последен динар во лични добра тука, т.е. си ги набавив оние работи што цел живот ми фалеле, и со тоа официјално се запишав во книгата на печалбари-гастербајтери, вратени дома.

е сега... јас сам себеси си викам вол. во пракса ја осетив старата српска изрека, што је јужније то је тужније. во еден момент се покајав што се вратив. неможев да си поверувам колку сме назад во однос на другите... но надвладеа чуството за патриотизам и љубов кон земјата сопствена. плус на кантар ги ставив и следниве работи:

-децата таму немаат никаква дружба и разонода. ама никаква. единствено нешто како разонода им е компјутерот.
-дружбата таму и на машко и на женско во пост тинејџ години се сведува да се излезе во град во петок и сабота и да се изопијат како магариња. така си ја лечат депресијата.
-нема таму кооперација. нема таму локално маалско дружење. нема таму “во кафанчето зад зграда“... нема таму многу работи што тука ги има... секако и тука нема мноогу работи што таму ги има, но според мене и мојот избор на вредности, тука животот е МНОГУ ПОДОБАР од тој таму. само да имаме малку повеке финансии, да може и на тоа поле да се опуштиме, тогаш кај ке ни биде крајот. но јас сум оптимист, ваљда ке се реши и тоа во брзо време...

ако ме прашате дали би идел пак... да, би идел, но на шетање, а не на преселување, иако на многу луге тука им советувам да фата џенем од државава за да видат живот. но пред се, тоа е за да ја осетат разликата. има уште една стара поговорка која вели вака: многу работи не ги вреднуваме, не ги цениме и не ги перцепцираме се додека не ги изгубиме, тогаш ке ја дознаеме нивната права вредност и колку многу коштаат и тешко се добиваат. јас, сеуште имам валидна виза и документи и за нов зеланд и за уса. за уса ми важи уште 5,5 години гледано од сега. за нов зеланд ми истекува 7-ми месец следнава година.

а од америка се откажав уште 3-тиот ден кога стапнав таму.... тоа па тоа па... неможам да го опишам со зборови. дива лига, раскол на сите страни... на филмови и телевизиски шоуа, се прикажува луксузот и јаките неонски светла на лас вегас, чикаго или мичиген. реалноста е друга. многу поинаква. единствено вистинито е за редот и урбанизацијата што го гледаме, другото е кур се тресе во ладна вода.

нов зеланд...
ми фалат прошетките поред океан, тоа тука не го доживуваш. ми фали чистота на воздухот и водата. ми фали едноставноста на секојдневието. ми фали спориот живот наспроти динамичниот тука. ми фали здравиот живот. поради тие причини престанав да гледам слики од таму, зашто само заради тие неколку моменти почнувам да размислувам дали да се вратам, овој пат таму. ке се стрпам уште 7 месеци, кога ке ми истечат документите, тогаш веке знам дека ке нема идење. тогаш веројатно ке се поздравам онака цврсто и машки со самиот себеси дека тоа е тоа и како и досега така и одсега ке грабам и целам во животот машки, машки и цврсто, но тука, во мојата матична држава, која што ме исшколувала и инвестирала во мене...

уффф... немам појма дали некој воопшто ке прочита олкав текст... ама ете, тоа е тоа...
Пиша пред некоја година, носталгија и потреба да биде ебан у здрав мозок ..

на крајот се сведува на тоа...
+1
Velis "fake smiles a" :D
Tuka si vo pravo, ali pa na nekoj nacin podobro "fake smiles" nego namurteni lica koj vo sekoj moment ocekues da te oteraat u.p.m.
Anyway,
da na filmovite ni se prikazuva kako e ubavo i deka tece med i mleko, ali u princip zivotot tuka se sveduva na;
- rabotis kako magare 14 casa
- edvaj cekas pola od dnevnicata da ja ostavis vo bar zasto taka pravat site, toj e nainteresniot moment, site pijat pa aj i jas barem taka pocnuvaat, amerikancite se cudna nacija, ako vidat negde red da se ceka fino lepo ke si zastanat i oni iako ne znaat zasto cekaat, ali taka pravat site pa aj i jas.
- mene iskreno mnogu mi smeta toa sto ulicite vo poveketo gradovi vo SAD se prazni i shturi, samo koli gledas, covek ni za lek ova posebno na Florida(Miami) kade i ustvari mi nudi kompanijata da se iselam, vo pocetok so rabotna viza a ponatamu i permanentno. Tolku e shturo sto pesackite premini koi sto se semafori nan nekoi ulici ne se ni uklucuvaat (samo so kopce po potreba) sto e pametna rabota ali toa dokazuva kolku nikoj ne odi peski tamu.
- Edinstveno parce kade ke vidis luge nadvor e South beach ali tamu da zivees treba da si graganin od prv red neli
- po evropski gradovi bi gi navel Seatle, Boston, pa i New York ali tamu ne mi e rabotata.

To Banzai's point,
da bev studiral tuka ili sredno da sum zavrsil poinaku ke bese, ali jas zaminav na 21 godina i sum mnogu familijarno povrzan a isto i moja lepsa polovina, pa zatoa tesko da se odlucime da ostaneme tuka.

Отсутен Sportex

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 7879
  • Иштван Беќар Пецарош
    • camouflage.mk
Одг: Вработување
« Одговори #897 на: 13 Декември 2013, 16:32:48 pm »
Kade da ostens u MK?

Отсутен DENDE - ARTEONED

  • Сениор
  • ****
  • Пораки: 5750
  • Formerly Lancered recently Arteoned!
    • http://forum.carclub.mk/index.php/topic,101.0.html
Одг: Вработување
« Одговори #898 на: 13 Декември 2013, 16:44:18 pm »
Skopje.

Pod "tuka" mislam USA.

Отсутен Sportex

  • Легенда
  • *****
  • Пораки: 7879
  • Иштван Беќар Пецарош
    • camouflage.mk
Одг: Вработување
« Одговори #899 на: 13 Декември 2013, 16:46:19 pm »
Z's da ostanes u Skopje, sco kur baras? :)