Par penzionera iz okoline nemačkog grada Frajburga se nadao divnom odmoru na jugu Francuske, ali se odlazak, odnosno putovanje ka Azurnoj obali pretvrilo u noćnu, ili možda bolje reći više nego celodnevnu moru. Razlog neočivanim problemima se krije u nespremnosti Evrope za tranziciju ka elektromobilnosti. Nakon ovog iskustva, par starijih Nemaca je pisao odeljku Evropske unije koje se bavi pitanjima transporta, kao i nemačkom ministru saobraćaja Anreasu Šejeru.
Njihova muka se rastegla na celih 26 sati, koliko im je bilo potrebno da Volkswagenom ID.3 prevale 790 kilometara. Na putovanje su krenuli oko 10 časova, a sa sobom su poneli, između ostalog i karticu za dopunu strujom “VW We Charge”, piše nemački list Focus. Zahvaljujući toj kartici je omogućen pristup najvećoj mreži punjača u Evropi, kako obećava pružalac usluge. Pored toga, putnici su se oslanjali i na aplikaciju “WeConnect ID”, koja praktično predstavlja operativni sistem baterijsko heča. Na usluzi je bila i digitalna mapa “Chargemap”, koja je nudila pregled dostupnih stanica za dopunu duž izabrane rute.
Ništa od toga nije bilo dovoljno za prijatno putovanje. Volkswagen je obećao domet od 550 kilometara za konkretnu verziju kompakta na struju, ali je baterija postala kritično prazna već posle 178 kilometara, pa su penzioneri bili prinuđeni da se zaustave na jednoj stanici iz mreže “Aire Ecot”. Nasuprot podacima koje je servirala “sveznajuća” aplikacija, punjač nije radio, a struje u bateriji nije bilo dovoljno za vožnju do naredne stanice. Zato su ljudi bili prinuđeni da posete Volkswagenov salon u blizini gde su nakon dva sata dopune na punjaču snage 22 kilovata dobacili do 40% dopunjene baterije, kako bi opet shvatili da u novoobezbeđenom dometu nema brzih punjača.
To ih je prisililo da posete, maločas nedostižan, Bezanson gde su od 14 do 17 časova ponovo bili na punjaču od 22 kW. Da su ostali još 90 minuta, imali bi punu bateriju.
Nemački list prenosi da su nesrećni putnici dočekali da vide slobodan (zaista brzi) punjač od 50 kW tek na stanici “Air de Glanon”, a pride su tu mogli i da plate svojom karticom za dopunu struje. Međutim, ona nije bila prihvaćena na sledećem zaustavljanju u blizini Liona, barem ne na punjaču te snage, već su opet morali na jedinicu od 22 kW. Tako im je proletelo prvih jedanaest časova vožnje, a “već” su prevalili polovinu planirane rute.
Pošto sobe u hotelima navodno nije bilo, par je noć proveo u automobilu, iz straha, pa i saznanja da se uskoro neće sresti s novom stanicom za dopunu, a struje u bateriji nije bilo. Tek su izjutra mogli ponovo da posete najbliži salon marke VW gde su relativno brzo dopunili bateriju na punjaču od 50 kW. U svoj apartman u Monpeljeu su stigli nakon 26 časova živopisnog iskustva.
Možda bi i intenzivnije saosećali s ljudima da su se oni i sami više potresli, ali nisu. Novinarima su izneli da je ID.3 “divno vozilo koje nudi savršeni komfor”, a da je elektromobilnost budućnost čovečanstva.
Međutim, njihovo iskustvo nedvosmisleno potvrđuje da Evropa nije spremna da se odrekne konvencionalnih automobila.
Еве во оригинал
https://autorepublika.com/2021/03/26/vw-id-3-penzioneri-ocekivali-da-putuju-desetak-casova-ali-je-trajalo-26-sati/?fbclid=IwAR0N7U-CJWNDrxha7r63gH0ZqA4ChoIomXJ0RT9SO_3qdm36-XQO_Al8Lfo
