Не, не е судбина.
Прво и основно, судбина е прекрасен изговор, ама тоа е тоа. Судбина, per se, не постои. „Тоа било пишано“, „така требало да биде“, „така сакал господ“ итн се очајнички изговори на луѓе кои не се способни да се справат со реалноста.
Ова не е судбина. Ова е моронско тепање (да се разбереме, разбирам вежбање, не разбирам тепање, ко тој идиотот што си тетовираше „лузна“) со очекувани и не-изненадувачки последици.