Мене еднаш пред Демир Капија ме запреа измерен со радар 174км/ч со стилото. Ме пуштија. Беше празник, одев накај солун со бившата ми женска, сегашна жена. Ми вика -Се брзаш ли некаде. -Не, празен убав пат, живо пиле нема, па решив малце да пуштам брзина. -Добро господине, немој да брзаш, вози внимателно. Да не те казнуваме сега. -Благодрам, пријатно.
Сега да ги најдам тие (веројатно Неготински или републички) сообраќајци, би ги частел нешто.