Верување е за верници.
Разумните луѓе ставовите ги градат врз основа на факти, и докази добиени со научниот метод.
If you ask people why some phenomenon happens, two dominant and diametrally opposite schools of thought emerge: one is scientific reasoning, which uses a series of deductions and reasoning to reach a logical conclusion. The other is teleological thinking. A teleological thinker, for instance, makes propositions such as “the sun rises in order to give us light” or “the Earth was created for humans” — whereas a scientific thinker will go crazy at the mere thought
Инаку телеолошкиот поглед на светот пред се е својствен на децата. Прашајте деца, на пример заради што постои сонцето - за да не грее и за да ни дава светло. За што постои изворот - за да ни дава вода за пиење. За што постои воздухот - за можеме да дишеме. Итн, итн. Како деца сите сме размислувале слично. Значи верниците (од сите видови), остануваат поврзани со телеолошкиот поглед на светот во кој живеат.
Сето тоа си има свои еволуциски корени, во минатото тоа биле корисни одлики кои ги подобрувале шансите за опстанок. Уште една таква човечка карактеристика која има генетска (еволуциска) позадина, е и верувањето на авторитети. Ова е многу едноставно да се разбере. На пример - порано се живеело во животна средина полна со природни непријатели, со разни предатори (мечки, волци, големи мачки како лавови/тигри, итн). Што се случувало со децата кои не ги слушале постарите? Па тие деца што не слушале постари, нив ги јаделе предатори и таквите деца не успевале да остават потомство (потомство кое ќе има склоност кон неслушање авторитети). Тоа е всушност метод на генетска модификација наречен
природна селекција. Децата кои слушале авторитети (постарите од племето), тие деца имале поголеми шанси да доживеат да имаат потомство и да ги пренесат гените на следните поколенија (кои ги наследувале гените за послушност).
Ова се случувало неброени генерации наназад, и како резултат на тоа денес модерниот човек е исклучително подложен на слушање авторитети. Оттука следи и подложноста на слушање на политички и религиозни лидери, два доминантни видови на авторитет во денешното општество. Оттука, религиозните верници слепо веруваат во приказните на религијата. И оттука мнозинството од луѓето (кои исто се верници, само верници во друг авторитет), слепо веруваат во приказните и лагите на политичарите. Едноставно генетски с(м)е предиспонирани да слушаме авторитети.
Некои од нас се доволно свесни да не дозволат предиспозициите да им ги одредуваат ставовите. Некои не се толку кадарни па слепо им веруваат на религиозните и/или политичките лидери. Таквите не се способни трезвено и објективно да размислуваат, и веруваат (без докази) во се што им кажува државата (всушност политичките лидери). Затоа таквите покажуваат немир и когнитивна дисонанца кога ќе им се укаже на докази за заговор, слично на реакциите кога на религиозните верници ќе им се укаже дека не постојат никакви докази дека постои Бог, и дека религиите се приказни измислени паметни политичари кои разбрале дека полесно ќа станат авторитети ако се претставуаат како агенти на Бог (врниот авторитет).