Секој треба да одвои малце средства и време (колку што може и му е голема чергата) да помага на други луѓе кои се во невоља. Во ниво на човек со човек, па се до држава до држава. Исто, давање помош не треба да биде еднакво на откажување од сопствените можности, вредности, убедувања, и воведен ред и поредок.
Но, тоа не значи злоупотреба на таа “условна“ добрина. Нешто што сегашниве “бегалци“ масовно го злоупотребуваат и најжалното е што се масовно поддржувани од некакви “профитери“ (било религиозни, политички, демографски, диктаторски, итн.).