- Уџите молим вас. – Ааа ма ми ни смо за уџиџавање.
- Звачу полиције! – Звај, звај!
- Пошто су вам пуканака?
- Јесте се сместили? – Смо се, смо се.
- Од дакле сте? – Ми нисмо од тукле.
- Јесте шетали око пазарчета?
- Доџи! – Не доџувам.
- Од што су ме стезале чевле, пало ми е неарно.
- Колико година има ваш син? – Пола осам.
- На штанд за сладолед – Колико топанака хочете?
- Ево готвим манџу у кујну у велику тенџеру.
- Из дакле се зовеш?
- Македонец незадоволен од собата во хотелот кај што бил сместен, оди на рецепција: „Извините, али нешто није у реду са собом. – Па шта да ти ми радимо?“
Македонците- Кад сте стигли? Анџак смо стигли.
- Где је мали лопов? – Ено га избегао је.
- Па кад ме је један кучак лавнуо, сав сам се испрепадао.
- Србинка на пазар во Охрид: Шта вам је ово? Охриѓанка: Губи (Јуфки) се. Србинка: Зашто да се губим лепо сам питала шта је ово?
- Конобар! Може две ракије и једну салату од зељку?
- Ово је моја мама, а ово је мој оцат.
- Пази цапнучеш у виру.
- Од које фамилије потечујеш?
- За мене једну питу са сиренцетом.
- Ишла сам, ишла сам и кад сам шланула у блатото, сва сам се избербатила, и остаде ми штиклата.
Го шетaлa некојa бaбичкa внукот нa пристaниште и нaишол некоj Србин и ѝ викa: jao бaкице што је лепa Вaшa цурицa; и бaбaвa: ниjе цурицa ЦУР jе.
- Поздравите маму вам вашу.
- Где станујеш ти? – Па стануем околу 7, 8 сабајле.
- Полицаец во Србија запира Македонци за непрописно поминување преку улица, а тие се бранат: „Сви су преминули, па и ми“.
