Не е толку битно да е „фенси“ теретаната, колку што е битно да имаш добар инструктор т.е. чоек што се разбира у човечка анатомија и како „работи“ телото.
Toa moze samo so redovni vezbaci.
Ne moze sopstvenk na teretana /instruktor na sekoj sto ke mu vleze da mu objasnuva sto /kako se vezba, a ovoj da se pojavi pak posle 2 nedeli namesto sledniot den.
Na pocetokot i mene mi bese merak da pomognam koga ke me prasase nekoj/a kako da vezba..ali sea..gi secham ..sho gi ebam. 
Chlink...ajde doagaj kaj David.
Па да, пошто другите не се вежбачи, па не вреди којзнае колку да им посветиш внимание. Ама, како и да е, битно е да има барем еден човек таму, кој се разбира во човечкото тело. Првенствено, поради „не дај Боже“ ситуации, кои и тек како се можни и веројатни.
Ја едно време (многу одамна), идев во Аеродром во една теретана, шо си беше многу фино опремена, чиста и финансиски достапна... Арно ама, луѓето што (тогаш) ја водеа, не беа баш многу запознаени со „теоријата“ на вежбањето и градењето на телото.
Едно време идев кај Љубо Митич, позади дирекцијата на Нико Компјутери... Чоекот има импровизирана теретана во подрумот на куќата, али па такво разбирање во боди билдинг не сум сретнал до сега. Ептен солиден напредок забележав кај него, ама напуштив, пошто некако упорно сакаше да ме спрема за што ти ја знам што, цело време ми спомињаше вакви исхрани, такви диети, па горачи, топачи, чистачи ова-она... И баталив. Не ми беше тоа поентата у животот.
После идев кај Зоки во Кисела Вода (кај домот за слепи). Таму буквално све живо и диво ми праеше мерак... И опременост, и пристапност и знаење на инструкторите, и хигиена... Арно ама, добив лекарска забрана за таков вид на вежбање, па баталив и таму.