Pismo zeni u bolnici...
Sve je u redu, najdraža!
Puno hvala na tvom lepom pismu. Ne treba da se brineš za mene. Sve je u redu.
Kuvam sam, i svaki dan se sve više čudim kako to dobro funkcioniše!
U međuvremenu mogu to i da pojedem, bez odlaska u bolnicu na ispiranje želuca.
Pošto sam često u žurbi, juče sam pekao krompir. Mora li krompir da se ljušti?
Dok se to peklo, otišao sam da kupim hleb. Kada sam se vratio, emajl u tiganju se skroz istopio. Nisam mogao da verujem da tako malo može da izdrži.
Dim u kuhinji se razišao u međuvremenu, ali mačka je crna kao đavo i kašlje.
Od tada panično beži čim uključim šporet ili počnem da lupam šerpama.
Pošto, kao što znaš, moram najmanje jednom dnevno pojesti nešto toplo,
mačka se više i ne pojavljuje. Reci mi, koliko se dugo kuvaju jaja? Kuvao sam ih dva sata ali nikako da postanu mekana. Hajde napiši mi, molim te, da li se zagorelo mleko može još za nešto upotrebiti. Da li da ga stavim sa strane dok se ti ne vratiš?
Imao sam mali problem sa gulašom kad sam hteo da podgrejem konzervu.
Nažalost eksplodirala je u mikrotalasnoj. Vratanca od mikrotalasne su izletela kroz prozor i uništila naš lepi staklenik i prozor isto.
Ali, pošto je prozor bio zatvoren (moram da ga zatvaram kad kuvam jer inače uvek dođu vatrogasci), izleteo je zajedno sa okvirom.
Udarni talas je bio strašan. Konzerva je nasuprot vratancima izletela kao raketa prema gore, probila plafon gospodina Đurića, koji stanuje iznad nas.
Da li ti se već događalo da ti se prljavi sudovi ubuđaju?
Kako li je to samo moguće za tako kratko vreme? Ti nisi ni pune četiri nedelje odsutna.
Iza sudopere štošta živi, mogao bi čovek da snimi film. Odakle li samo dođu svi ti insekti i gmizavci? Uglavnom, napokon sam se sabrao i oprao sudove.
Draga, nemoj se molim te ljutiti i vikati, ali onaj skupoceni porculan od tvoje bake je polomljen. Izgledao je tako čvrst da mi nije bilo ni na kraj pameti da neće izdržati.
Možda su 1000 obrtaja mašine za veš ipak malo previše. Usput rečeno, i ona je pokvarena. Prilikom centrifugiranja, veliki nož za meso malo je oštetio bubanj i sada se nalazi u zidu. Nož, ne bubanj.
Bubanj je probio zid. I sada leži bez veze, negde napolju.
Dok sam jeo, zaprljao sam tepih u dnevnoj sobi i to sokom od paradajza.
Ti si mi uvek govorila da je sok od paradajza nemoguće očistiti.
Tu se varaš draga moja, fleka je odlično uklonjena, dlake od tepiha, nažalost, isto tako. Možda ipak nije trebalo koristiti nitro-razređivač.
Morao sam da otopim frižider. Ti si uvek tako nespretna, led se odlično skida i zidarskim čekićem. Ali, čudno, sad više ne hladi, nego greje. U svakom slučaju meso je dobro pečeno, a jogurt, šampanjac i mineralna voda su eksplodirali.
Draga moja, u četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.
Mora da je neko bio ovde jer nedostaju neke vredne stvari, ali, novac sam po sebi ne čini čoveka srećnim, kako ti to uvek kažeš. Ormar je prazan, mada sigurno nije bilo puno u njemu, jer ti uvek govoriš da nemaš šta da obučeš.
Kada sam sinoć hteo da nahranim zeca, prevrnula mi se sveća. Zec je sad bez dlake.
Izgleda prilično smešno.
Ovim bih da završim za danas. Sutra malo više. Nadam se da uživaš u miru u bolnici i da se dobro odmaraš.
Puno lepih pozdrava od tvog voljenog čoveka!
P. S.
Kada je tvoja mama saznala za nesreću, dobila je moždani udar.
Sahrana je bila juče, nistam hteo ništa da ti pričam da se ne uzbuđuješ bez razloga.
Ipak si ti u bolnici i treba da se odmaraš.
